Psihološko, socijalno i neki vidovi seksualnog nasilja mogu biti učinjeni digitalnim putem: elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, na društvenim mrežama, četovanjem, uključivanjem u forume i slično.
Tradicionalno nasuprot digitalnom nasilju
Pod digitalnim nasiljem podrazumevamo sve slučajeve u kojima neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, računar, kameru…) i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
Digitalnim nasiljem se ne smatraju slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.
Tradicionalno vršnjačko maltretiranje je uvek bilo ograničeno na određene fizičke sredine (školu, školsko dvorište, mesta gde se deca okupljaju).
Različiti mediji pružaju veliki broj različitih mogućnosti za sajber maltretiranje.
U takvoj situaciji žrtva je uvek mogla da ima određenu zonu sigurnosti (kuću, neko drugo okruženje) u kojima nije dostupna nasilniku ili nasilnicima.
Pretnje ili neprijatne poruke i mejlovi, video, fotografije i SMS poruke mogu se danas slati putem mobilnih telefona, smart telefona ili računara.
Uz trenutni razvoj tehnologije, mobilne i smart telefone i svuda dostupan Internet, žrtve su često izložene kontinuiranom maltretiranju, propraćenom dodatnim stresom koji je izazvan osećajem da nemaju gde da se sakriju i pobegnu od zlostavljanja kome su izloženi.
Dodatni faktor koji sajber maltretiranje čini u jednom smislu opasnijim od klasičnih tipova vršnjačkog zlostavljanja čini i potencijalno uvećani broj svedoka sajber maltretiranja.
Javno poniženje kome je žrtva na taj način izložena može pojačati uticaj i psihološko-emotivnu štetu koju sajber maltretiranje nanosi žrtvama, proizvodeći razarajući efekat na percepciju sebe i samopouzdanje, i izazivajući depresiju i suicidne ideje.
Onlajn okruženje ne pruža dovoljno povratnih informacija o reakcijama žrtve, što kod nasilnika smanjuje osećaj da nanosi istinsku emotivnu i psihološku štetu žrtvi, smanjuje stepen samokontrole i regulisanja nasilničkog ponašanja što znatno
otežava zaustavljanje maltretiranja.
Pored toga, sajber zlostavljanje može lako da pređe u pravi svet, i obrnuto – deca koja su maltretirana u školi mogu (i obično bivaju), takođe, zlostavljana i digitalno.
Modeli ponašanja prebacuju iz fizičkog u virtuelni svet, i da će tradicionalni nasilnici, takođe, biti sajber nasilnici, a tradicionalne žrtve – sajber žrtve.
Oblici digitalnog nasilja
Izlaganje dece i mladih uznemirujućim ili potencijalno štetnim sadržajima na sajtovima i online forumima i blogovima.
Razvoj virtuelnih mreža pojedinaca čiji osnovni interes leži u seksualnom zlostavljanju dece ili trgovini decom i ljudima i drugim oblicima eksploatacije.
Povećana produkcija i distribucija slika i materijala seksualnog zlostavljanja dece.
Neodgovarajući kontakt sa decom i „grooming“ od strane nepoznatih osoba.
Cyberbulling, putem e-mejla, online chat-rooma, ličnih veb stranica, tekstualnih poruka i drugih oblika elektronskih sadržaja.
Kao i svaki drugi oblik vršnjačkog nasilja, sajber maltretiranje može emocionalno i psihološki nauditi žrtvi.
Pitanja vezana za socijalno prihvatanje, pripadnost željenoj grupi i popularnost jedna od najvažnijih među tinejdžerima i predstavljaju najuticajniji faktor koji deluje na njihovo samopoštovanje.
Vršnjačko nasilje (šikaniranje) je „ponovljena izloženost negativnim postupcima i rečima od strane jednog ili više drugih vršnjaka”.
Nasilničko ponašanje dešava se obično bez ikakvog povoda, a može imati oblik fizičkog, verbalnog, psihološkog i socijalnog maltretiranja (isključenost iz društva, izbegavanje).
Digitalno vršnjačko nasilje najčešće podrazumeva verbalno, psihološko i socijalno maltretiranje.
Ovaj vid maltretiranja uglavnom sprovodi osoba iz neposrednog okruženja žrtve (škole, komšiluka…) koja žrtvu poznaje (često su u pitanju i bivši dobri prijatelji ili bivši partner).
Takođe, to može raditi i treća osoba, u dogovoru sa nekim ko žrtvu poznaje.
Podaci i činjenice – svet
miliona dece potencijalno je izloženo štetnom sadržaju
Oko 14 miliona dece potencijalno je izloženo štetnom sadržaju koji je generisan od strane korisnika, oko devet milliona dece je potencijalno videlo seksualne/pornografske fotografije;
Oko 35 miliona dece je iskusilo uznemiravanje putem digitalnih medija, dok je oko 17 miliona dece razgovaralo sa nepoznatim osobama preko interneta;
miliona dece je iskusilo uznemiravanje putem digitalnih medija
miliona dece je potencijalno bilo predmet zloupotrebe ličnih podataka
Ugrožavanje bezbednosti – oko 6 miliona dece je potencijalno bilo predmet zloupotrebe ličnih podataka, oko 5 miliona dece je iskusilo krađu identiteta na internetu.
- godine se 11 mladih ubilo jer su bili izloženi maltretiranju u online svetu.
Rizicima na internetu je izloženo
Istraživanje (2012.):
%
starijih osnovaca
%
srednjoškolaca
Posledice po dete
Nasilničko ponašanje može da dovede do velikih fizičkih, emocionalnih i psiholoških posledica po žrtvu, a emotivne teškoće nastale kao posledica ovakvog maltretiranja mogu imati potencijalno dugoročni negativan ishod za psihološko zdravlje i samopoštovanje pojedinca koji je nasilju izložen, jer u mnogim slučajevima posledice maltretiranja ne nestaju tokom vremena.
Emocionalne i psihološke posledica po članove porodice žrtve.
Potencijalno dugoročni negativan ishod za psihološko zdravlje i samopoštovanje svih članova porodice.
Suočavanje sa problemom
- Informisanje
- Edukacija
- Programi za sprečavanje nasilja
