Komunikacija na internetu

40% stanovnika Zemlje koristi internet. To je jako mnogo ako izuzmemo decu koja ne bi trebalo da koriste na način kao odrasli i starije ljude i civilazicije bez infrastrukture.

Ovde ne uzimamo u obzir one koji su previše stari ili previše mladi da mogu da koriste uređaje koji omogućavaju digitalnu komunikaciju. Takođe, ograničenja postavljaju i uslovi življenja – stalno prisustvo struje kao i infrastrukture kao što je optički kabl i sl.

To je onda 97%.

Kada kažemo mladi, to je široka kategorija – danas deca od 2-3 godine mogu da koriste telefon i nađu sadržaj koji je njima zanimljiv (najčešće igre). U ovom kontekstu govorimo o mladima koji su krenuli u prvi razred (dakle uzrasta od 6-7 godina) do 24 godine (po UNICEF-u mladima se smatraju osobe starosti od 15 do 24 godine života, ali pošto dosta dece počinje da koristi internet i servise kao što je Fejsbuk mnogo pre 15-te godine, mislimo da je važno da ovde uključimo i njih)

Društveni mediji nisu samo način života za mlade ljude – oni su njima sam život.

Svaki čovek je medij za sebe.

U Srbiji 97,6%. Svi su tu. Trend i svi žele da se ukače na taj voz. Ako mlad čovek nema profil na društvenim mrežama, vršnjaci ga diskriminišu jer ga oni imaju.

Pošiljalac – svi koji na društvenim medijima kače neki sadržaj (postove, fotografije). Za svakog pošiljaoca je najvažnije da primalac primi poruku sa idejom koju je on želeo da primalac dobije.

Primalac – ključ komunikacije, onak kome je sadržaj namenjen. Prosešan odrastao čovek ima 300prijatelja na FB, tinejdžeri 1000-1500 i više propunjenih profila. Nikada nam nisu svi target grupa.

Mi poruku kodiramo da bi je primio primalac kome želimo da se obratimo. Kodiranje poruke se u digitalnom svetu odvija na mnogo načina – od popularnih skraćenica koje se koriste u programima za četovanje (lol-laughing out loud – glasno smejanje) do raznovrsnih slika koje šalju određenu poruku ili iznose stav (meme, demotivational posters).

Primalac poruke mora da dekodira poruku. Dekodiranje će biti uspešno u onoj meri u kojoj primalac poznaje kanal komunikacije i koliki je nivo buke u tom kanalu. Kod digitalne komunikacije nedostaje deo u svakodnevnoj komunikaciji koji je veoma bitan – neverbalno ponašanje. Ono se delimično nadoknađuje tako što se koriste emoticons – znaci izražavanja emocija u vidu smajlija, tužnića, ljutnića i sl.

Kanali komunikacije su društveni mediji – društvene mreže, blogovi, mikroblogovi, sajtovi za razmenu video sadržaja, forumi.

Povratna informacija pošiljaocu je u digitalnom svetu postala prilično brza – u velikom broju servisa za chetovanje mi smo odmah obavešteni da li je primalac dobio poruku i da li je video, ali to često nije dovoljno. Instant feedback!

Sve je javno, često poruku vidi više ljudi nego što to želimo.

Buka je neravnoteža, šum – najčešće je to uključivanje ljudi koje nismo planirali u komunikaciju.

Ne možemo više da pratimo jednosmernu komunikaciju, nemamo strpljenje. Nama više ne može nesto da se kaže, mi tražimo inoformacije koje želimo da čujemo.

Komunikacija je jako ubrzana, multitasking. To menja našu percepciju.

Slušanje je najvažniji segment komunikacije.

Prebukirani smo porukama koje primamo u toku dana. Za 3 sata primimo 17.000-20.000 poruka. Na kraju dana se setimo 3-6 poruka koje su nam važne.

Sustina je poslati pravu poruku pravoj osobi u pravo vreme i putem pravog kanala a ne da ga uzurpiramo bespotrebnim porukama.

Mnogo potencijalnih šumova – šumovi prave najveću agoniju mladim ljudima. 95% nasilja čini sajberbuling – vršnjačko nasilje ružnim rečima.

Najpoznatija društvena mreža u ovom trenutku na planeti, o čijem je nastanku čak snimljen i film „Social Network“ (2010). Obuhvata veliki boj sadržaja koji se mogu postaviti – tekstovi, slike, video zapisi. Povezana je i sa drugim mrežama, tako da korisnik lako može nešto što je postavio na jednoj mreži postaviti i na Fejsbuku.

Vraćamo se na priču o životu mladih i koliko je njima ono što predstave na ovakvom servisu značajno ne samo za sliku o sebi nego i povratnu informaciju koju im drugi šalju.

Praktično svi imaju FB.

Deca ispod 13 godina ne smeju da imaju profil.

Roditelji lažiraju godine i time uče decu da se lažno predstave na internetu.

Tinejdzeri minumum 30puta dnevno kliknu na FB aplikaciju na svom telefonu.

Postali smo opsednuti feedbackom i sobom, egomanijaci. Selfi je sinonijm za samopromociju i prosle godine je 3 puta više ljudi stradalo u pokušaju da napravi atraktivan selfi nego u napadu ajkule.

4/5 ukupnog stanovništva i 97% mladih u Srbiji koristi FB.

Post do 140 karaktera. Kratka forma, kratka poruka, pratite ljude koji su za vas važni.

Tekst, link, slika, od skoro i kratak video.

Mladi manje vremena provode ovde.

26% mladih u Srbiji ga koriste.

Koriste intenzivno jer beže sa FB od roditelja, baka, deka…

Karakteristika atraktivnost i aktuelnost! Direktan medij, ali i neprovrene informacije.

Samo šest sekundi nakon zemljotresa u Kraljevu, pojavio se prvi tvit o tome.

Ova mreža je u početku bila prilično pogodna za zloupotrebe u vidu razmene erotskog i pornografskog materijala, s obzirom da su poruke bile kratko vidljive.

Novije verzije dozvoljavaju da poruke ostanu i trajnije.

Kada se poruka obrise, osecaj je manje odgovornosti.

Problem je sto se poruke mogu PrtSc, ali aplikacija javlja da je poruka PrtSc.

U digitalnoj komunikaciji nikada nista ne nestaje. Sve je na serverima.

Aplikacija za obradu fotografija i video materijala.

Veliki broj mladih je koristi i postavlja najraznovrsnije fotografije iz svog svakodnevnog života. S obzirom da sama mreža ima veliki broj filtera za obradu, fotografije su uvek unikatne, čak i kada se slikaju vrlo uobičajene situacije.

U digitalnoj komunikaciji je fotografija na pijadestalu. 94% veća šerabilnost posta koji sadrži fotografiju.

Pretražuje se putem #.

Devet odsto mladih tvrdi da je bilo zlostavljano na ovoj mreži pre svega putem komentara koje su dobijali na slike koje bi stavili.

#love 10% fotografija su brutalno erotske/pornografske iako Instagram ne prihvata pornoigrafski sadržaj (vreme dok Instagram registruje neprimereni sadržaj s obzirom na broj korisnika).

Kako se prilagoditi?

Asimilacija?

Diferencijacija?

Karakteristike društvenih medija

• Participacija;
• Transparentnost;
• Fokus na zajednicama;
• Globalna povezanost;
• Konverzacija;

Participacija

Samo jedan odsto ljudi participira u pravom smislu te reči.

Participacija zajednice – ono što daje snagu stranici, organizaciji ili brendu.

Broj ljudi koji čita postove, ostavlja komentare, deli sadržaje sa strane i svojom aktivnošću doprinosi aktuelnostima na istoj, najvažniji je činilac uspešnog nastupa na svim digitalnim medijima.

Kreiranje zajednica

Okupljanje ljudi oko neke teme.

Cela priča se bazira na kreiranju određenih grupa, od ciljnih do grupa ljudi sa određenim zajedničkim interesovanjem.

Jednostavna komunikacija među članovima zajednice.

Globalna povezanost

Fenomen globalnog sela.

Vaš sadržaj za veoma kratko vreme može videti veliki broj ljudi.

Transparentnost

Otvorena komunikacija.

Pojedinci, organizacije, brenovi i kompanije više nisu nedodirljivi i može se komunicirati sa njima i pratiti njihov rad i tokovi.

Konverzacija

Dijalog.

Dvosmerna i višesmerna komunikacija.

Pored kvalitetne komunikacije, omogućeno je jednostavno deljenje sadržaja medju korisnicima, tako da se neki sadržaj veoma brzo može raširiti i proslediti ostalim korisnicima.

Društveni mediji

Mediji – to smo mi!

Važno za sve nas!

Društvene mreže su društveni mediji.

Mi smo urednici našeg profila, a naš profil je naš bilbord.

Sve naše aktivnosti vidi mnogo više ljudi nego što možemo da zamislimo.

Birajmo informacije koje delimo sa drugim ljudima.